Младен Ст. Ђуричић - Са Голготе

Са Голготе

Музо, са себе скини рухо бело

И нежне венце плаве љубичице,

Свечани израз нек ти узме лице

Обуци на се крваво одело!

Крвава песма нек проломи неба,

Нек живо сунце стопи се у зраку;

Нећемо више бледу светлост Феба,

Сад ново сунце палимо у мраку.

Страсни покличи стресоше нам горе

Народним морем бесан оркан груну,

Ај, тешко оном ко се у свом чуну

На ово сада навезао море….

Балкане стари, заробљена грудо,

Потлачен дуго јецо си и плак’о

А тај је пак’о  изродио чудо!

Из ових чуда што се нових ниже,

Разапет народ згазио је ноте,

И сад на врху сопствене Голготе

Крст петвековног распећа подиже.

На врху Крста дуго копље има,

Ту самрт спава! Из ока јој пржи

Вечито будног, слово што садржи:

-Балкан на жртву својим народима!...

7. октобра  1912.   Младен Ст. Ђуричић 

“Балкански рат” бр. 4  1913.