петак, 15. јул 2016.

Младен Ст. Ђуричић - Са Голготе

Са Голготе

Музо, са себе скини рухо бело
И нежне венце плаве љубичице,
Свечани израз нек ти узме лице
Обуци на се крваво одело!

Крвава песма нек проломи неба,
Нек живо сунце стопи се у зраку;
Нећемо више бледу светлост Феба,
Сад ново сунце палимо у мраку.

Страсни покличи стресоше нам горе
Народним морем бесан оркан груну,
Ај, тешко оном ко се у свом чуну
На ово сада навезао море….

Балкане стари, заробљена грудо,
Потлачен дуго јецо си и плак’о
А тај је пак’о  изродио чудо!

Из ових чуда што се нових ниже,
Разапет народ згазио је ноте,
И сад на врху сопствене Голготе
Крст петвековног распећа подиже.

На врху Крста дуго копље има,
Ту самрт спава! Из ока јој пржи
Вечито будног, слово што садржи:
-Балкан на жртву својим народима!...

7. октобра  1912.   Младен Ст. Ђуричић 



“Балкански рат” бр. 4  1913.








Нема коментара:

Постави коментар