Љубав ме свлада,
Па ко сирочо одем и сада
Под прозор – к њој –
Али Џемила
Около врата другом је свила
Загрљај свој…
Не мари више;
А душа за њом и данас дише,
А срце – о драга?!
Некад си знала жарко ум било;
Данас је све то прошло и било
Без гласа, без трага!
У тихој тузи
Прошлијех дана пјесник се сјећа;
Давна сен јему помаља срећа
У тајној сузи,
Када су миле,
Драга, око нас играле виле - -.
Било и прошло - -.
Срећније, драга, доба ти дошло
И дао Бог;
Али, Џемило,
Ти ћеш се сјетит опет кад било
Цјелова тог!
Риза бег Капетановић
“Нада” бр. 1
1895.
Нема коментара:
Постави коментар