Гледам
Гледам с неба дажду тију,
Чисту, као сузин цв’јет;
Јест, анђели сузе лију,
Што ј’ на земљи раздор клет.
Ал се земља не поправља,
Злобом дише стар и млад;
А на небу гњев се јавља, -
Те од дажде поста град.
Ал се земља не поправља,
Огрезнула у злу свом; -
Душа веће већ осјећа
Да ће скоро пући гром.
Џемил
Босанска Вила
бр. 15-16 1896.
Нема коментара:
Постави коментар