Моја
земља
Реци ми, о реци моја земљо родна
докле ће ге на крст распињати људи?
Докле ће твој крш и твоја њива плодна
доносити плод крвави и худи?
Докле ће над тобом орлушина пуста
вребати свој плен и заклањати светлост?
Докле ће муком распуцана уста
шаптати само молитву и светлост?
Докле ће гавран крвав до рамена
над пустим дворима да кружи?
Докле ће Косовка ко крвава семена
јунаке подизати да над њима тужи?
Докле ће твоје Југовића Мајке
крваве руке на крилу превртати?
Ко ће да разбије покоље и хајке,
ко ће да утеши и страдања позлати?
Свуда је мрак а збуњена су твоја стада бела
пуст сад стоји твој крш и твоја њива плодна
пресахли остају твоји извори и врела,
о земљо несретна, о земљо моја родна.
Љубица
Грковић – Бољанић
6 април 1944
Гласник
Српског историско - културног друштва “Његош”
Нема коментара:
Постави коментар