Омер бег Сулејманпашић - Женидба Омер-бега

Женидба Омер-бега!

Тужила се Гани-беговица,

Свом ђеверу сједећ уз кољено:

“Знаш, ђевере, кад ме доведосте,

С мојим благом кулу направисте,

С мојим благом сестре поудасте,

С мојим благом бараћу иженисте!

Сад се жени мој бег Гани-бег на ме,

Па ми ишће злаћано прстење,

Би л му дала, ил му не бих дала?”

Проговара ђевер Омер-беже:

“Подај, снахо, кајати се нећеш!”

Kад то чула Гани-беговица,

Она скида златне прстенове,

Па их даје бегу Гани-бегу. –

Бег покупи киту и сватове:

Старог свата, брата Али-бега

А ђевера, брата Омер-бега.

Свати ишли, па на вр’јеме дошли.

Kад су свати покрај двора били,

Kоло игра на мермер авлији,

А у колу Гани-беговица,

Све је коло главом надхитила,

А љепотом коло зачинила.

Пјесму пјева Омер-беговица:

“Ах, јетрво, Гани-беговице,

Да се жени мој, Омер-бег на ме,

Kо се жени твој Гани-бег на те,

Изашла бих на пут пред сватове,

Све би свате водом пољевала,

А ђевојку живом жеравицом!”

Отпјева јој Гани-беговица:

“Ох, јетрво, Омер-беговице;

Лахко ти је младој говорити,

Имаш сина, имаш златна крила,

Имаш мајку, имаш одговора,

А ја млада нигђе никог, нејмама,

Потље Бога и невјерног друга!”

Све то слуша беже Гани-беже,

Па изиђе на друм пред сватове,

Те говори брату Омер-бегу:

“На поклон ти лијепа ђевојка,

Окнивена, а не обљубљена!”-

Забиљежио Омер бег Сулејманпашић

Босанска Вила бр. 4   1897.