Јов. П. Рогановић - Тебе…

Тебе…

Тебе грлим, тебе љубим,

Тебе волим, тебе жудим,

Тебе, душо моја драга,

Више но сва св’јета блага! –

-Више него своју главу,

Него јање росну траву,

Него славуј рујну зору,

Него хајдук чарну гору; -

Него патник пусту наду,

Него сретни своју младу,

Него сужањ чистог зрака,

Него чудо жељна мајка; -

Него оро своје крило,

Него – него – све ми мило,

Тебе, света, бајна вило,

Тебе, жељна домовино!

Златни Праг, 15./X. 1893.

Јов. П. Рогановић

Босанска Вила  бр. 14 и 15     1894.