субота, 29. фебруар 2020.

Филип Ј. Ковачевић - Дангубице

Дангубице
Од Филипа Ј. Ковачевића

Својски ради, а савјесно штеди,
У туђе се не мијешај ствари;
Не дај нико да те за нос вуче,
Али слушај што ти зборе стари

У разлог се и пождени с људма,
Е ма презри рђе и погани;
Не полети на напаст никоме,
Алђе станеш, јуначки остани:

Држи добра према себи друга;
Заочице никога не суди;
А што желиш, то сам себи тражи
Па ћеш бити човјек украј људи.

Ко тијело грије са сребром и златом,
А душу напушта да му гола зебе,
Тај је богат, ализа некога другог,
А убоги просјак за самога себе.

Све што човјек више пење се навише
Стрмоглавом тим је ближи паду свом;
Јер нека му друго не науди ништа,
Кад изађе на врхубије га гром.

Да добијеш право, није доста само,
Што оружан стојиш у разлогу своме;
Јер ти разлог често за неразлог прође,
Кад га, брате, немаш показати коме.

Повјерење, ко јено је свуда
Свакодневних предмет разговора,
То је оно, што траже залуда
Милиони жена и доктора.

Ко је зашто, то и ради,
О своме се сваки крпи:
Луд се љути, сирак куне,
Рђа прјетијунак трпи.

Вук се кажуне боји од паса
Ма зазире од њихова гласа;
Он презире њину пасју грају,
Ма не воли што на њега лају.

"Луча" 1896.












Нема коментара:

Постави коментар