понедељак, 10. фебруар 2020.

Васа Ешкићевић - Човјечји живот





Човјечји живот

Ко росно цвјеће с пустога поља
Што збришу први јесењи мрази,
У дугој борби бједна живота
И младост наша тако пролази....

А када тешко бреме прошлости
Савије плећа, ко голо грање,
И блједо чело крунишу боре....
(Слаба наградагорко признање,)

Пошљедњи уздах задрхће, да се
С минули јади за навјек скрије,
Звона зајече, свјетина кликне:
 Умро је! — било па није!...

Ириг, 1895.     Васа Ешкићевић

"Луча" 1896





          



Нема коментара:

Постави коментар