Љубавни Финикс
Из гњијезда рајског, из
слаткога сана,
Финикс вјечно млади, вес’о
се пробуди;
Процвјета му младост к’о
ливанска грана,
И из гн’језда прну у
топлину груди.
Окропљено росом с
лазурнога виса
Цв’јеће срцу пружа с
долина едема,
Из бајнога посе чудесног
мириса,
У несв’јест да пане, да
слатко задр’јема.
У својему лету успаваних
груди
Васкршаје љубав и крилима
маха;
Притајени огањ пунан
страсти буди,
Што је скривен био под
копреном праха.
Упокојен Финикс, к’о
светиња бл’једа,
Из сна се на празник
обновљења трже,
Ношен струјом страсти у
гњијездо с’једа,
Да на огњу опет крила му
се спрже.
Грахово Радомир Кривокапић
“Луча” 1900.
Нема коментара:
Постави коментар