субота, 29. фебруар 2020.

Никола Ст. Љубиша - На нову 1900 годину

На нову 1900 годину

L’année en s’enfuyant, par l’année est suivle.
Encore une qui meurt, encore un pas du temps;
Encore une limite attainte dans la vie
Encore un sombre hiver jeté sur nos printemps.

                                                             Victor Hugo

У хаосу мрачном, куда сјени блуде,
А скелети страшни вјечне снују снове —
Ти, старице, заспа, да те не пробуде,
Страшној у бездани, што се „ништа“ зове!..

Дражесна си била и многима мила,
Ко мајчино чедо, што осмјехом гледа;
Многим пуна злобе ширила си крила
И чемера горка дала мјесто меда.

— Ново љето сретно, сретно ступај к нама,
Сваки живи у те нове наде има;
Подај руку среће бједним, сиротама,
Колиби и трону, моћним, немоћнима!

Благим оком гледни доље у пећине,
Гдје допрла није нога човјекова, —
Наћ’ ћеш црва малог — о њему се брине
Онај, што је био прије свих вјекова.

И ти ћеш остарат, и ко кап у море
У амбисе прошлим вјековима пасти,
Па кад нови дођу, нек’ о теби зборе:
— „Диже стуб правице, истине и части!...“
Ник. Ст. Љубиша

"Луча" 1900.










Нема коментара:

Постави коментар