Сећање на прошлост
На углу крај цесте, суморна и стара,
С грбом у камену што га бршљан скрива,
Била је некад палача госпара,
Та кућа шта срећу прошлих дана снива.
Још се само она сећа оног дана
Ког далека прошлост и заборав крије,
Кад је Госпар пошо пут далеких страна,
И дому се више повратио није.
И на њена врата отворена широм,
Од тад није нико дошао да бије,
Као некад тешким, великим звекиром,
И дано је нико походио није.
Данас на мулу суморна и стара,
У бурне ноћи и вечери меке,
Она верно чека на свога госпара,
и на лепе дане прошлости далеке.
Љубомир Дукић
“Глас Боке” број 173
Нема коментара:
Постави коментар