Богдан Милановић-Крајишник - У мајској вечери

У мајској вечери

У сумрачје рано мајскијех вечери

Сјеђели смо сами... Тишина је била,

Само славуј гласом хорио је свето,

Спуштајући своја уморена крила.

У заносу тихом ћутали смо н’јемо

И гледали зв’језде небом што се крећу;

Слушали смо жубор брзог поточића,

Изнад кога ласте неуморно л’јећу,

И дивећ’ се чару божанствене ноћи,

Што вјечити санак у природи снива —

Срдашца се наша загрлише тихо

И одаше тајну што с’ у њима скрива...

Бос. Петровац, 1897.     Богдан-Крајишник

"Луча" 1896.