Српске народне женске пјесме - Из Загарача

Српске народне женске пјесме

Из Загарача

I.

Вила вилу преко горе звала:

“О вилице, моја другарице!

Причекај ме за петнајест дана,

Докле скупим госпоцке дарове:

Брату Петру коња и сокола,

Снахи Ружи питому ружицу,

Старој мајци од свиле кошуљу.“

Кад се виле роду примакнуле,

Притужује пригоркиња вила:

Брата Петра теке укопали,

Снаху Ружу теке изнијели,

Стара мајка теке обољела!...

II.

Гавран граче са драче;

Питајте га: што вели:

„Што с’ Илија не жени?!“

Илија се хвали,

Стану су му дали.

Гавран граче са драче,

Стана сједи, па плаче;

Мајка јој је зборила :

„Мучи, Стано, будало!

Ја бих дала три вола,

Још придала мркоњу,

За Илију бркоњу.

III.

„Маро моја, душо моја,

Не прелази дворе моје!“

— „Не познајем дворе твоје!“

— „Лако ти је дворе познат’:

Пред њима је ладна вода,

А у воду врбичица,

На њу сједи грличица

Грлиле те руке моје

За бијело грло твоје!..”

Прибиљежио: Једношки

"Луча" 1900.