Шако Петровић - Црногорка

Црногорка

Ја да сам ловор, у те крсне стране,

Врхове не бих дизô сунцу врелу,

Но круну своју, своје шумне гране,

Приклонио бих, сестро, твоме челу!

Мени си виша од орла кад лети!

Јер твоја дјела дигоше те вису.

Срце је твоје један олтар свети

Кога гријеси порушили нису.

Љубав је твоја непрегледно море,

Њом појиш родни крш и ове горе,

Које нам крвник вјековима хара.

И док твој пламен гори пред Олтаром,

Вјерујем, да ће у Призрену старом

Синути престо, будућег нам цара! …

Шако Петровић, Цетиње

Босанска Вила бр. 16   1910