Душан С. Ђукић - Ловћен

Ловћен

Руњава му прса снијег с кишом бије,

Кроз  в’јекове вјечно он ту стражу чува

Он, плећати гигант, кога никад није

Зауздала сила, с мора ни са сува!

Па када га мотриш кроз мраморне ноћи

Замотана збиљом хладном, попут леда,

Чини ми се, да он у својој самоћи,

Забринутом шутњом у даљину гледа;

И да нас глас сваки, што га даје Бока,

Сјекне кивна муња из његова ока …..

Душан С. Ђукић, Цетиње 

Босанска Вила бр. 16   1910