Vojvoda Šako Petrović-Njegoš - Pozdrav braći Srbima u Americi

 

Pozdrav braći Srbima u Americi*)

 

Sa visina gordih gora

Svrh obala Adrijana

Pozdravljam vas srpska braćo,

Preko burnog Okeana.

 

Pozdrav svima ……. i zastavu

Srbinovu ljubim svetu,

Koju gordo podižete

Na pogledu cjelom svjetu.

 

Srpstvo se je podičilo

Osvještanom slogom vašom,

Koja žarko odjekuje

Domovinom svuda našom.

 

Vaše brastvo “Srbobranstvo”

Vaše žrtve vaši trudi

Sa ponosom u Srbima

Rodoljublja duša budi.

 

Rasipljite sjajne zrake

Razgonite crne tmuše

Nek se prije srpski vrazi

U prokleti ad uguše.

 

Sa pozdravom i poruku

Jošt primite s naših strana

 Razdrobljeno Srpstvo naše

Znam da vam je ljuta rana.

 

Jer nam Herceg-Bosna slavna

Pod tugjinom nema mira

Suze, vapaj maćedonski  

Užasno nam srce dira.

 

Plač sa Šare i Kosova

Srpskijeh se čuje vila

I čude se, pitaju se,

Kud je srpskih mišca sila?

 

Al neka ih, nek se srde....

N’jesu one zloslutnice,

Suze će im nestanuti

S’ bratiće se srpske mišce.

 

Miliona pola spremno

Da krvavi rat otvori,

Čekanja nam nema više

Mora dušman da s’ obori.

 

Kad zasvira bojna truba

Te oglasi željno doba

I otpoče strašna vojna

 Izbavljati Brata roba.

 

Oj sokoli dični vrli!

Iz srpskog hrabrog jata,

Kažte svetu kako ljubi

Srbin otud svoga brata.

 

Preko burnog Okeana

Doletite svi u jatu,

Pod zastavom amo ajte!

Pomoć treba svome bratu!!

 

S’ uzdasima u daljinu

Neka prati sudbu svoju

Svaki onaj što ne mognu

S’ milom braćom bit u boju.

 

Al’ s’ utjehom nek ostanu

Da će brata steći slavu

Dušmanin se oprijet neće

Krvi žednom srpskom lavu.

 

Sa zracima od oružja

Nek udruže vrla pera

Da će slavu opisati

Neka im je tvrda vjera.

 

 

*) Ova je pjesma izašla u Pitsburškom “Srbinu”.

 

 

Cetinje 14 decembra 1903.

 

Vojvoda Šako Petrović Njegoš

 

“Sloboda” San Francisko br. 5  1904

Вој. Шако Петровић-Његош - Ком. Невесињском Трипку Буви

 

Ком. Невесињском

Трипку Буви

 

Изнад равна Невесиња

Када српска кликну вила;

Кад Балкану — племе твоје —

Страшне борбе разви крила!...

 

Кад прегнућем соколова

Зајечаше Славске горе;

Кад се зачу на све стране:

„Ха, напријед – на злотворе!!...“

 

Када силна турска војска

Од свакуда нападаше,

Са јунаштвом урођеним

Српску крвцу прољеваше.....

 

Тад те браћа изабраше

Да им вођа будеш см’jели.

Тад сте Српство задужили,

Сплели в’јевац неувели.

 

Удим праха лећели сте

Ко орлови у облаке;

Са славом се овјенчали

И првенством међ јунаке.

 

Тад си пао као витез

На мегдану јуначкоме.

Милу браћу оставио

На бојишту крвавоме,

 

Силном надом вјери светој:

— Да ће браћу заштитити,

Тешки ланац петвјековни

Са слободом зам’јенити.

 

За слободу рода твога

Јуначки си погинуо,

А род твој је у мукама

Жртвом Српства потпaнyo!...

 

У њ се туђин yгњездио!...

Па му нову вјеру ствара,

Све што му је чaсно, свето,

Све му трује и обара.

 

Српство му се оглушило,

Нит’ га пита, нит’ га тражи,

И на очи његове се  

Друга вјера шири, снажи.

 

Благо теби, храбри вођо!

У гроб светим мисли сађе,

А не виђе, нит’ си чуо

Што ти јадну браћу снађе! . ! .

 

Ти почивај, наш витеже,

И земља ти била лака!

И свој браћи благо онда

ІШто падоше од јунака!

 

Ах! боље је погинути

Сваком Србу св’јетла лица,

Него мучки плијен бити

Страшљивијех изјелица!......

 

Вој. Шако Петровић-Његош

Шако Петровић - Црногорка

Црногорка

Ја да сам ловор, у те крсне стране,

Врхове не бих дизô сунцу врелу,

Но круну своју, своје шумне гране,

Приклонио бих, сестро, твоме челу!

Мени си виша од орла кад лети!

Јер твоја дјела дигоше те вису.

Срце је твоје један олтар свети

Кога гријеси порушили нису.

Љубав је твоја непрегледно море,

Њом појиш родни крш и ове горе,

Које нам крвник вјековима хара.

И док твој пламен гори пред Олтаром,

Вјерујем, да ће у Призрену старом

Синути престо, будућег нам цара! …

Шако Петровић, Цетиње

Босанска Вила бр. 16   1910