У Клостеру
Пред олтаром мајке Бож’је
Глед’о сам те како клечиш,
И видио молитвама,
Да се тешиш, да се лечиш.
А скрштеним ручицама
Гледала си мајку смерно,
Отворила душу пред њом,
Љубила јој слику верно.
У храму ми двоје бесмо
-Божанствени мир јê влад’о –
Ти си мајци молила се
А ја сам те гледо радо.
Задрхта ми срце младо
Ко плам оне воштанице,
-Што блеђани зрак расипље –
Кад уздахнеш нехотице.
Већ сам хтео да ти приђем
И пред сликом што там’ виси
Закунем се: да те љубим,
Ал сетих
се: Српче ниси.
Пешта, 1900. II./26 Бранко
Малаћ
Босанска Вила бр. 15-16 1900
Нема коментара:
Постави коментар