Свака стаза жали по јунака
Српска народна пјесма
Мили Боже на свему ти хвала,
Свака стаза жали по јунака:
Бања Лука бега Алибега,
Доња Кула Рељића Јована,
Горња Кула Шарића Стојана,
А Врбања Косанчић Ивана.
Јадна Дрина многога војника.
Сава вода Остоју Кормана,
Равно Л’јевче Џепиновић Сима,
Деветина Гугун харамбашу,
А Смољана Тубицу Илију.
Б’јело Л’јевно Кујунџију Луку,
А Расоје Џуруџију Симу,
Који хода по јелову кланцу
Дочекује Турке кесеџије.
А Козара Хаџију Јована,
Црвљивица уначког кадију,
Унац-вода Луку
Секулића,
А Крново Џепиновић Пану,
Петричевац Јована Чобана,
Под-Ивањска Шокца Маријана.
Старетина Саву Сарајлију,
Дуго-поље Смачун
буљубашу.
Дуго-доци Њемицу
дјевојку
Док бијаше, добра ти
бијаше,
Куд год хода, добра коња
вода,
У дв’је руке
два
наџака
носа,
Кога сретне, наџаком га дерне.
Дабар жали Капу Дабранина,
Стари Мајдан свога капетана,
А Кнез-поље Вукосава ђака.
Костајница Јову Харамбашу,
А Градина Раића Стевана.
Манастири Дињу калуђера,
Сва Мелина Бановића Вука,
А Кмечани Шушића Стојана.
А Обровац Димшића Јована.
Тимар жали Тимарскога кнеза,
Браганица Саву Бешиновца.
А Тромошња Тому харамбашу,
Дундариште Микаћа Остоју,
А Козица Странпута Милана,
А Креићи Николу Тараша,
А Тукови Бјелановиц Ђурђа,
А Кременац Лаку калајџију
И његова слугу Илибашу.
Варцар жали Јову мутафџију,
А Илиџа Вујановић Мила.
А Лужани Петраша Лужанца,
А Кијево Пузигаћу Перу.
Трубар жали Груборовић Блажу,
А Парево паревскога оре,
А Камичак Шећеревог Мује,
А Врпоље Кулинова Беге,
А Подови Микаћа Јована,
А Пољани старога Стојана,
А Долови Обрадовић Божу.
Равне Пећи Дамјана Тимарца,
Сокошница Благојевог Милу.
Све Црљени Митровића Васу,
А Напоље Остојића Ђуру.
А Кљајићи Томишића Божу,
А Мразово неимара Вују.
А Ваганац Адама Лончара,
А Бањица Салака Стојана,
А Локвари попа Симеуна,
Стрихичићи Божу Лазичића,
А Лусићи Азарића Мију,
А Павићи Срдића Гаврана,
А Татићи Ђорђана ујака.
Вучај вода Мајкића Цвијана,
Равни Азић старог Залавару,
Аве Бекије Аљетића аџу,
А Вињуси Шудланова Вука,
А Зеленци Вуковог Гњатију.
Кола зале Чутурића Јову,
Сва Јагара Вуксана хајдука.
Гламоч жали Дели-Радојицу.
Све Посавље Томића Мијата,
Сва Клисура Остоју Сукару,
Кључки кланац Петриу Срдића,
А Оџаци малог Смиљанића,
Што га јачег на далеко нема.
Сред’це жале бега
Бећир-бега,
Њежа вода Миле Чоранића,
А Крувари Кавурин Илију.
Гламочица Лукача Стојана,
А Бистрица Пантелић хајдука.
А Горани Гогића Спасоју.
Крупа жали Видовића Јову,
А Томина Митра Бубуљева,
А Ратково Бркаила кнеза,
А Грахово кнеза Трнинића.
Граб планина Лукача Ковача,
А Јелица Зечевића деде.
Мрамор камен двају Мирковића.
Светигора Јаића трговца,
Коларица Пантелића Тешу,
А Јагода Глигу Шучурова,
А Клавице Ђуђе Бајанића,
Тријебово Николе Жупића,
А Шеовци Јовице Реказа.
Добрац жали Николе Перуша.
Подрашница Хусе Херцеговца.
Густовара Лазара Галића,
А Челебић Петра Раметића.
А Пеуље Боже Малбосића,
И Удбина удбинскога Павла.
Црни луже Јована Чорбара,
А Грковци Филипа Тркуље,
И Црни врх Јована Калабе
И његова друга Маријана.
Јавор-коса Јована
Бошњака,
Виторога Јована Чегара.
Убовици Лакића Јована
Стекеровци Мишића Стевана,
Баришићи Томе Баришића,
А Пољице Петраша Јелића,
А Тичево Пере Вишекруне.
Шљивно жали Миће Тр’јебовца.
Бочац жали Мује Траванчића,
Оровљани Лазара Баића.
А Мотике Боснића Васиља.
Ко запамти, весела му мајка.
Варцар, 8. октобра 1900.
Богољуб Ј. Глишић, српски уцитељ
Босанска Вила бр. 20 1900
Нема коментара:
Постави коментар