Над лијесом Ивана кан. Стојановића
Нариче Вид Вулетић – Вукасовић
Мудра главо, свијетли образе,
Дубровника прва и задња дико,
Ко да каже поштења нам стазе,
Права, вјерна Сократова слико?
Јаох нама, овог часа – нико!
Јер по праху многи гмижу, плазе,
А народ се невољи навик’о,
Па године иду и пролазе ….
Ти почивај у тој родној груди,
Па ће људи опет бити људи,
Опет ће се родит племе ново
И укресат ово златно слово:
-Пред Богом су твоји мудра труди
Кршћанине, слава Теби буди*).
*) Прије смрти Дум Иванове писао нам је
госп. Вид Вулетић – Вукасовић овако о њему:”То је чигла душа негдашњега славнога Дубровника. Он ти може поносом ускликнути:
Fuimus Troës, fuit Ilion ….” Обични
га љути ето не разумију …., дапаче га многи пузавци
мрзе и трују му благословљени живот, а нека се о њему само то може казати. Прошао је добро чинећи …. Ур.
Босанска Вила бр.
20 1900
Нема коментара:
Постави коментар