Секула Дрљевић - Књазу Николи

Његовом Краљевском Височанству

Господару Црне Горе

Николи I Петровићу Његошу

Благо јунаку кој’  иде први,

У бој крвави и у бој црни,

Који за народ не жали крви,

Те свог душмана јуначки мрви!

Ти си тај јунак – Србине дични,

И преци твоји томе су вични.

Ти си нашљедник владике Рада,

Са тобом пјева његова вила, -

Од тебе душман србински страда,

Ти си нашљедник кнеза Данила.

Уз звеку сабље кнеза Данила,

Владике Рада пјева ти вила.

Ц’јелога в’јека бојак си био,

Побједни в’јенац многи си свио.

Ти си побједник царева–Лаза,

Ослободитељ Никшића града;

На бојном пољу, гдје год си био

Душмана ув’јек храбро савлада.

На Вучјем-Долу, о, Азијата

Кад се згрнуше голема јата;

У бој крвави књаже улети,

Храбро си за род хтио умр’јети.

Ал’  те сачува бијела вила,

И оштра сабља кнеза Данила.

Па ево након четрдесет љета,

Крваве борбе за народ свој,

Са свију страна српскога св’јета

Пјева се твојој слави вјечитој;

Са свију страна – весели гласи

Краљевска круна чело му краси.

Ал’ шта је круна краљевског сјаја

За таквог Срба – за таквог змаја?

Баш у томе боју бијела вила,

Около сабље кнеза Данила,

Оплете, књаже, дични ти сплет.

Твојим јунаштвом и твојом вилом,

Дичи се данас србински св’јет!

И данас чујеш, како ти звечи

Витешка сабља кнеза Данила;

И данас чујеш како уз звеку

Славу ти пјева бијела вила.

Ох слави вило нашег љубимца,

Свога пјесника – свога јединца.

Пјесму нам пјеваш кад рата нема,

Пјесма нам твоја срца загр’јева;

Па за то гдје год Србина има,

И скупа цио србински род,

Нек’ Бога моли за српског сина;

Та он нам среће управља брод.

Твога народа храброг, паћеног

Кроза те ст’јене вјечно гоњеног;

Слава те сада до неба диже,

Ти га Никола дотле подиже;

И преци твоји томе су вични,

Слава ти, слава, Србине дични!

Ср. Карловци       Секула Дрљевић

Босанска Вила бр. 11-12  1901

Др. Секула Дрљевић