М. Кајмачић - На дан смрти славног српског војводе Пека Павловића

На дан смрти славног српског војводе

Пека Павловића

Грмљавину од топова, звеку јатагана,

Уздисаје деце своје од убојних рана

Слушао је Ловћен стари хиљадама пута,

А нико га још не виде тужна, забринута.

Увек беше ведра лица, јуначка погледа,

За уздахе није знала та старина седа.

А кад јутрос тужне гласе чу с Цетиња равна,

Мислима се старац баци у времена давна,

Па се сети четовања горскијех хајдука,

Па се сети Грујичића, Мандушића Вука,

И осталих, ките своје храбријех синова

Миљанова и Павлова вође соколова….

Ал’  ту јунак сад не може јаду да одоли,

Већ уздахну Ловћен стари, горке сузе проли.

Крајина 1903.      М. Кајмачић