среда, 8. јул 2015.

Крсто М. Петровић - Српској домовини

Српској домовини

Млад сам Србин, роду пјевам,
Пјесма ми се ори свуда;
Земља ова гдје се родих
Србина је, славна груда.

Љубићу је срцем, душом;
Вјеран ћу јој бит до гроба;
Одвратит ме од ње неће, -
Противничка страст и злоба.

Бит у овој земљи рођен;
За србинско не знат име,
Што бих био, него изрод
И одметник домовине?

Не! Ја нећу такав бити!
Нећу да сам изрод звани;
Моје срце зна да љуби;
Нас србински – народ славни.

Домовино, мајко слатка!
Над тобом ми ништа драже,
Твоје име кад споменем,
Тад се моји јади блаже.

Домовино, мајко драга!
Највећа ми сласт на св’јету;
За тебе ћу живјет, радит,
Пјеват твоју прошлост л’јепу.

А кад једном смрт ме слети,
Судругове зваћу себи,
Заклећу их, мајко мила,
Нека буду вјерни теби!

Све што чине и што раде,
Нек на корист буде твоју,
Да потомци поштују их,
Када мину у покоју.

Нек се боре свуда дивски,
За одбрану наших права;
Нек у њима дух србински
Љутом борбом ојачава.

Домовино, пјесму прими;
Са приморски’  ови жала,
Гдје се чудан поклик ори:
Српска слава Србина спасава!

Крсто М. Петровић


Босанска Вила бр. 9-10  1900








Нема коментара:

Постави коментар