Мило Јововић - Не дичим се…

Не дичим се…

Не дичим се благом пустим,

У Бога је кеса моја;

Ал се дичим да сам Србин

Јуначкога рода, соја.

Моје благо и богатство,

То је ст’јење поносито;

Моја срећа, моја слава

И копље је убојито.

Нашто мени благо св’јета,

Кад је моја срећа ова:

Да у ст’јење ово живим,

Међу јато соколова?

Што ли злато; што ли бисер;

Слобода је злато моје!

То једино благо Србин,

Вијековма бранио је.

Зато нећу друге среће;

Нећу сребра, нећу злата;

Мјесто тога, слобода је

Српском роду с неба дата.

Бар                    Мило Јововић

Босанска Вила бр. 21    1901