Жеља
Да л’
још мислиш у плавој даљини
Драга моја, као прије на ме?
О, мени се о вечери чини
Твоје сузе да трепте из таме.
Утјеши се и не тугуј тако,
Севдах ће ти нахудити џану,
Јер и
мени душо, није лако
Преко мора у Арабистану.
Ту сам везир, који господари
Вилајетом к’о три наше Босне,
Свега имам што ми срце мари,
Ал’ су ипак моје очи росне.
Све бих дао – мој дилбере медан
И пашалук и сву славу своју:
За твој поглед и пољубац један
И за Босну, бабовину моју.
Азис Билаловић, Бриндизи (Италија)
Босанска Вила бр. 20-22
1910
Нема коментара:
Постави коментар