Милош Видаковић - I Дворана

I Дворана

У расветљеној царевој дворани,

Широких крила и азурна свода,

За столове су засела господа,

И међу њима, са лепотом вила,

И међу њима, са лепотом вила,

Госпође дворске у самоме злату.

У снежној свили, кадифи, брокату

И прелевању разнобојних свила.

Осмеси благи, накит драгоцени

Лепота нежна геста одмерених

И лаган жубор лепореког збора,

Све је у ритму једне равномерне,

Ко врела бистре, ко звезде бисерне

Музике неког очараног двора.

Милош Видаковић “Царски сонети”