среда, 01. новембар 2017.

Милош Видаковић - I Дворана

I Дворана

У расветљеној царевој дворани,
Широких крила и азурна свода,
За столове су засела господа,
И међу њима, са лепотом вила,

И међу њима, са лепотом вила,
Госпође дворске у самоме злату.
У снежној свили, кадифи, брокату
И прелевању разнобојних свила.

Осмеси благи, накит драгоцени
Лепота нежна геста одмерених
И лаган жубор лепореког збора,

Све је у ритму једне равномерне,
Ко врела бистре, ко звезде бисерне
Музике неког очараног двора.

Милош Видаковић “Царски сонети”








Нема коментара:

Постави коментар