I Лов
Ловачке трубе и рогови звоне
Планином. Лавеж танконогих паса
Трчање. Врева. Граја распојаса.
Вичући хајке дивљу зверад гоне.
Цела се гора пролама и гибље
Читаве хрпе трче. Часом стану.
Ослушну мало да поново плану,
Све трагајући кроз џбуње и шибље.
Цар лови. С њиме беше свита цела
Властеле дворске раскошна одела,
Војвода вичних и лову и боју.
Осим њих друштво пријатеља стара,
Ердељског бана: тридесет Маџара,
И Каравлаха шесдесет на броју.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар