Ковачница Новакова
Уз многобројно праштање варница
Све снажни момци о наковањ туку,
Све снажни момци засуканих руку,
И као бакар расветљена лица.
Гарав зној лије. Лупа бива јача.
И ватра мехом распаљена сија,
Под ударцима челик се увија
И помаља се лик бриткога мача.
У ковачници тој су саковани
Наџаци стари, перни буздовани
И љуте сабље везених балчака,
Ал’ оне сабље које пресецаху
У једном страшном џиновском замаху
На пола добра коња и јунака.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар