Св. Аранђел
“У оно време далеко и славно
Кад не бејаху ретка дивна дела
Сазида царе светог Аранђела
Манастир, коме ништа не би равна”.
Тако је усред калуђерског мира
Сед летописац написао о том,
Занесен снежном, мраморном лепотом
И стаситошћу белог манастира.
А данас нигде ни камена сива –
Тек када машта затрепери жива
Пред очима нам грађевина цела
Васкрсне с блеском, и ко у сну сине
Лепота сјајна старе задужбине,
Лепота царева светог Аранђела.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар