недеља, 12. новембар 2017.

Милош Видаковић - Соко



Соко

Пуштен са руке соколара лака,
Брже но с лука татаркиња стрела,
Заронио је соко, тица смела,
У плаво море светлости и зрака.

Високо где га поглед једва хвата,
У облацима сребрним ко пена,
Сив соко кружи, жељан жива плена
И хитре битке кроз разбита јата.

И док га оздо с руком изнад чела
Гледају ловци и дружина цела
Он, ненадано, у замаху силну,

Стреловито се вину летом бодрим,
Јер је далеко над језером модрим
Угледо утву, птицу златокрилу.

Милош Видаковић “Царски сонети”








Нема коментара:

Постави коментар