уторак, 31. октобар 2017.

Милош Видаковић - Пролог

Пролог

Хоћу да дигнем из загробног мрака
Лепоту целог староставног света
Градове беле с блистањем кубета,
И поља пуна кула и чардака.

На подножјима гора што се плаве,
Хоћу да дигнем од мрамора дворце
И опеване да васкрснем борце
Славећи њине победе крваве.

Ах, борце, борце, што ко митске сенке
Носећи вите на чекрчк челенке
У оклопима металним и сивим,

Прођоше светом ко што ветар веје.
Њих, што нам даше славне епопеје
Животом својим хоћу да оживим.

Милош Видаковић “Царски сонети”






Нема коментара:

Постави коментар