III Погибија
Орловић, хитар и витак у струку,
Прескочи до три оседлана коња,
И млађан јунак Каица Радоња
Устрели лако кроз прстен јабуку
И победом се завршава свака
Игра. Маџари ћуте. Срби вичу.
Ликују, тапшу рукама и кличу:
О, нигде нема оваквих јунака.
У том из краја испотаје један,
Увређен Маџар, љуте кавге жедан,
Са горким једом и смркнута лица,
Одапе стрелу. Авај. Судбу црну
Куните! Витез крикну и посрну:
Погибе млађан војвода Каица.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар