Гроздана
Гроздано, сестро милосна и верна,
Пригни, о, пригни, невесело лице.
Твоје су очи до две молитвице,
Твоје су рике два лиљана смерна.
Гроздано, сестро с тугом благодатном,
Пригни, о, пригни лик твој болно лепи.
Твоја је душа одаја где стрепи
Кандило једно пред иконом златном.
Лепото болна, обасута злима,
Около твоје свете главе има
Ореол једног страдања безмерна.
И цела твоја горка судба личи
Пресветој једној мученичкој причи,
Гроздано сестро милосна и верна.
Милош Видаковић “Царски сонети”
Нема коментара:
Постави коментар