субота, 9. фебруар 2019.

Ст. П. Бешевић - Finis Austriae






Finis Austriae

И дошло је дакле што мораде доћи;
Јер сан милијона сад постаје јавом:
Размрскано царство поред нас ће проћи,
С гомилом телеса Дунавом и Савом.

Црн, двоглави орô саломљених крила,
У страшној бујици проливене крви,
Гледа како бледи на престолу свила,
И златна се круна у прашину мрви…

После потамнела месечева српа,
Са којим је Судба докрајчила слепа,
Дође ред на силу од шарених крпа,
Да је вихор с Југа и Севера цепа.

Кидају се ланци на спутаном робу,
Жељном сунца, које одавно је чекô,
У тамници својој кô у мрачном гробу,
Мучен сумњом, да је спасење далеко.

Но, најпосле дође што мораде доћи;
Јер сан милијона сад постаје јавом:
Размрскано царство поред нас ће проћи,
С гомилом телеса Дунавом и Савом.

Ниш                                      Ст. П. Бешевић



„Ратни Записи”  бр. 16    1915.





Нема коментара:

Постави коментар