Немојте ми рећи људи,
Да сам песимиста,
Што у млогој песми мојој
Чиста суза блиста.
Зар би хтјели данас см’јеха
Сатире и шале? …
Kад се црне облачине
На нас узвитлале!
У пороку црних зала,
Људи траже сласти,
Брат на брата хајку диже
Да га упропасти.
Хај, …. гдје јекне глас очаја,
Сатрвених нада, ….
….. Вражи кикот одговара:
“Нека га, нек пада!”
Шта сте људи?! … Мрска дјеца
Злоборадна б’јеса?...
….Или лутке налицкане
Од крви и меса?!
У мамилу на све справни,
Гдје подлости треба,
….Ненаситом јурнут жељом
Грабљива јастреба.
Kамен-срце неће дрхтнут’
С братскога пораза, …
А врлина?...човјечанство?...
-Гола то је “фраза!”
Данас борац … сутра ништа,
Данас кремен,…сутра мама,
….Танки прутић кога вјетар
И најмањи вије….слама.
Нема данас постојања,
Ни вјечита тврда дуба,
Стискам чело, стрепећ’ мислим:
Има л’ правих родољуба?!
Родољуба има доста,
-Та Срба је на хиљаде!
….Ал’ кол’ко је међу њима
Што за род и мр’јети знаде?!
Што на братску сузу ганут,
Сузом одговара,
Од милоште брата тјеши
Њедра му отвара?
Мало их је!... Ал’ када би
Братска мржња пала,
И сложена браћа једно
Kоло заиграла:
*
Ускрсла би срећа, слава
Из давнога гроба;
Доста пјесмо!...Вај, умукни,…
…Доћ’ ће и то доба!
Спљет.
Ст. П. Бешевић
Босанска Вила бр. 14 и 15 1894.
Нема коментара:
Постави коментар