Ст. П. Бешевић - Мало их је …

Мало их је …

Немојте ми рећи људи,

Да сам песимиста,

Што у млогој песми мојој

Чиста суза блиста.

Зар би хтјели данас см’јеха

Сатире и шале? …

Kад се црне облачине

На нас узвитлале!

У пороку црних зала,

Људи траже сласти,

Брат на брата хајку диже

Да га упропасти.

Хај, …. гдје јекне глас очаја,

Сатрвених нада, ….

….. Вражи кикот одговара:

“Нека га, нек пада!”

Шта сте људи?! … Мрска дјеца

Злоборадна б’јеса?...

….Или лутке налицкане

Од крви и меса?!

У мамилу на све справни,

Гдје подлости треба,    

….Ненаситом јурнут жељом

Грабљива јастреба.

Kамен-срце неће дрхтнут’

С братскога пораза, …

А врлина?...човјечанство?...

-Гола то је “фраза!”

Данас борац … сутра ништа,

Данас кремен,…сутра мама,

….Танки прутић кога вјетар

И најмањи вије….слама.

Нема данас постојања,

Ни вјечита тврда дуба,

Стискам чело, стрепећ’ мислим:

Има л’ правих родољуба?!

Родољуба има доста,

-Та Срба је на хиљаде!

….Ал’ кол’ко је међу њима

Што за род и мр’јети знаде?!

Што на братску сузу ганут,

Сузом одговара,

Од милоште брата тјеши

Њедра му отвара?

Мало их је!... Ал’ када би

Братска мржња пала,

И сложена браћа једно

Kоло заиграла:

*

Ускрсла би срећа, слава

Из давнога гроба;

Доста пјесмо!...Вај, умукни,…

…Доћ’ ће и то доба!

Спљет.      Ст. П. Бешевић

Босанска Вила  бр. 14 и 15     1894.