На
глас о смрти књагиње Марије Лујзе
Дична
шћери славнијех предака,
Вјерна
љубо дичнога владара,
А
Књагињо поносних јунака
И нама
се данас срце пара.
Кад
глас тужни дође из Софије:
Да те
више међ’ живима није.
Црна
Гора од постанка свога
Бугарску
је к’о сестру имала;
Бугарина
к’о брата милога
Вољела
је и братски примала.
Његову
је тугу дијелила,
Његова
јој радост бјеше мила.
А кад
дођеш пред небеске двери,
Сусрешће
те владарке Бугарске,
Међ’
њима ћеш наћи српских шћери
Које
негда бјеху љубе царске.
Ту ћеш
наћи дичних валдалакâ,
Вјеринх
љуба’ владара – јунака.
С тога
данас синци наших гора,
Тебе
жале, о Књагињо мила,
Од
колибе до владарског двора
Горка
туга све је обавила,
За то
што те већ на свјету није
Дична
мајко, дичне Бугарије.
С
молитвама наше браће миле,
Што се
вију ка престолу Бога,
И наше
су молитве се слиле
Те
молимо Творца великога:
Да у
рају међу анђелима,
Веселиш
се, покојнице мила.
Љубомир
А. Булатовић
Глас
Црногорца бр. 6 1899
Maria Louise of Bourbon-Parma Princess of Bulgaria
Нема коментара:
Постави коментар