субота, 16. мај 2015.

Љубомир Ибријски - Перко Вукотић Барјактар Катунске бригаде



Перко Вукотић
Барјактар Катунске бригаде
26. јануара 1913. год.

Дрхти Скадар, нека дрхти, чуда није,
Опсјели га витезови гордих гора,
На све стране око њега крв се лије
Крв српскијех осветника и злотвора.

Тарабош се затресао из темеља,
Над њим ваздух пролама се од топова,
И од јеке страшне дрхти небо, земља,
Ал’  не дрхте срца наших витезова.

Већ напријед смјело јуре к шанчевима
Испод жица бомба пуца, те пут прави,
Поноситим црногорским херојима,
Да оплету нови вјенац старој слави.

Ту Јована Машанова унук млади,
Поносито барјак држи у рукама,
Не плаши се од граната и танади,
Већ напријед момак јури са четама.

“Ха, напријед, Катуњани, к Тарабошу! –
-Рече јунак па поносно барјак диже,
С њим хероји, слични Марку и Милошу,
Наступати тврдом шанцу сташе ближе.

Као киша сипљу танад душманова,
Једно згоди барјактара, аох, јаде,
Клону момак, и између витезова
Са барјаком у десници Перко паде. –

Љубомир Ибријски


Цетињски Вјесник бр. 16  1913.








Нема коментара:

Постави коментар