Химна друштва “Горски Вијенац”
приказао
Филип Ј. Ковачевић
Појмо! појмо, браћо мила!
У пјесми је срцу лијек!
А ово је наше доба,
Црногорске славе вијек!
Док бојна пушка ћути,
Док бритки виси мач,
И српска пјесма може
Утират’ сузе, плач —
Појмо! појмо! нека нам се диве
На све стране гдје ’но Срби живе!
* * *
Појмо Оном, Те нас чува
Петстољетних неприлика!
Појмо Богу — Богу живом
Косовскијех осветника!
Оставља’ нас је сваки,
До само један Бог,
А Он је вазда био
Уз нас -— уз Срба свог...
Појмо Богу! уз ломоћ Му свету
Постићемо сваку нашу мету!
* * *
Појмо Оном, Који штити
Пламен српском на олтару:
Оцу и Просвјетиоцу —
Појмо Књазу-Господару!
На сабљу и на перо
Он вазда би првак,
И тим нам славу стека’
Књаз-пјесник и јунак —
Појмо Књазу! Он је српска дика,
Српска вјера — нада сваколика!
* * *
Појмо Српству и јединству!
Појмо слози и слободи!
Појмо јасну, пјесму гласну,
Која Српство срећи води!..
Српство је наша миса’,
Једина циљ нам та;
Српство нам срећа, благо,
Српство нам — све и сва!
Појмо Српству! и дању и ноћи
Бог да му је вазда у помоћи!
“Луча” свеска 1 1895.
Нема коментара:
Постави коментар