П. Поповић-Чупић - Искре Поезије

Искре Поезије

(од П. Поповића-Чупића.)

I

Искусни људи знају одавно

Да је богаству то у природи:

Да у њем срце чојка отврдне

Прије нег’ јаје у врелој води.

II

Млад се човјек — веле — слади

Казујући што сад ради;

Староме је, опет, мило

Причат’ што је негда било;

А Будала, вазда хити

Да прориче — што ће бити.

III

Тврдица и расипач

Најгори то су људи,

Којима свако мора

С’ презрењем да се чуди;

Јер првог Бог је стиска’

Колко да ништа нема,

Док други, све што има?

Нагло у пропаст спрема!

“Луча”    свеска 1           1895.