среда, 11. децембар 2019.

Никац од Ровина - Пјесме без наслова II


Пјесме без наслова

IX.

Ја сам читамноге пјесме
И ни једну без наслова;
Крштена је свака била:
Она »Ружа«, »Цвијет« она.
Једну зову »Ката«, »Златка«,
Другу »Милка«, трећу »Анка«, —
»Меирима«, »Анђелина«,
»Милованка«, »Драгованка«.
Она пјева »Сињем небу«,
У тој јече »Мирни вали« ... —
И враг би их сами знао
Како су их и још звали.
Па кад ми је додијало
Све имена памтит ова,
Ја се крени, те запјени
Нове пјесме без наслова;
А знам биће и тих људи
Те ће да се томе чуде,
Па ће дићи хајку, грају, —
Па ће да ме грдно суде...
Нека чуде, нека суде;
Ја ћу тјешит себе сама:
Боље пјесме и без наслова,
Но наслови без пјесама.

X.

 Никац од Ровина! Никац од Ровина!
О! сретнога сина! —
Каквијех он пријатеља има!
Кад му пруже чашу вина,
Хоће да му крв попију,
За то што је Никац опор,
Па не пушта •—
Да га истом чашом бију.

XI.

Па будите завидљиви;
Нека вам је мирна душа:
Ко је владар нека влада!
Ко је слуга нека слуша!
Значаји се не састоје
У одлици и частима:
Ко савјесно дужност врши,
Тај поштења доста има. —
А поштење није збрка;
Та оно је јасно, чисто:
Каистина што је проста,
И оно је тако исто. —
Па немаш ли веље части,
Ти у мало човјек буди,
Е у малој и у вељој
Једнако се чојство суди.
А још уз то Никац вели
Па нека га чује сваки: —
Разлика је у частима,
А људи смо сви једнаки.

Никац од Ровина 

(Исаило Томић)


“Црногорка”    бр. 7  1885.










Нема коментара:

Постави коментар