Никац од Ровина - Пјесме без наслова II

Пјесме без наслова

IX.

Ја сам чита’ многе пјесме

И ни једну без наслова;

Крштена је свака била:

Она »Ружа«, »Цвијет« она.

Једну зову »Ката«, »Златка«,

Другу »Милка«, трећу »Анка«, —

»Меирима«, »Анђелина«,

»Милованка«, »Драгованка«.

Она пјева »Сињем небу«,

У тој јече »Мирни вали« ... —

И враг би их сами знао

Како су их и још звали.

Па кад ми је додијало

Све имена памтит ова,

Ја се крени, те запјени

Нове пјесме без наслова;

А знам биће и тих људи

Те ће да се томе чуде,

Па ће дићи хајку, грају, —

Па ће да ме грдно суде...

Нека чуде, нека суде;

Ја ћу тјешит себе сама:

Боље пјесме и без наслова,

Но наслови без пјесама.

X.

 Никац од Ровина! Никац од Ровина!

О! сретнога сина! —

Каквијех он пријатеља има!

Кад му пруже чашу вина,

Хоће да му крв попију,

За то што је Никац опор,

Па не пушта •—

— Да га истом чашом бију.

XI.

Па будите завидљиви;

Нека вам је мирна душа:

Ко је владар нека влада!

Ко је слуга нека слуша!

Значаји се не састоје

У одлици и частима:

Ко савјесно дужност врши,

Тај поштења доста има. —

А поштење није збрка;

Та оно је јасно, чисто:

Ка’ истина што је проста,

И оно је тако исто. —

Па немаш ли веље части,

Ти у мало човјек буди,

Е у малој и у вељој

Једнако се чојство суди.

А још уз то Никац вели —

Па нека га чује сваки: —

Разлика је у частима,

А људи смо сви једнаки.

Никац од Ровина 

(Исаило Томић)

“Црногорка”    бр. 7  1885.