Црној
Гори
Кад нестане вељих мука,
И браћа се вежу миром;
И кад сјегне српска рука,
Братинскијем за путиром.
Кад на усне капи свете,
Изморене крену груди,
И браћа се браће сјете:
„Да смо Срби,.. да смо људи!”
Тог свеславе срећна дана,
Међ’ све друге ти би сјала;
С узорних Ти великана,
И с примјера ког’ си дала!
Спљет, 13. Јула 1895.
С.
П. Бешевић
“Луча” свеска VII-VIII 1895.
Нема коментара:
Постави коментар