Борислав Сл. Минић - На Бадње Вече

На Бадње Вече

Хладноћа све је јача, пpкoснo студен брише,

Небо облака пуно и бјели снијег вије

И ноћ се полако хвата... На пољу никог више;

Свако се губи дома, од студи да се скрије.

Свако се губи дома, мени до тога није,

Јер дома никог нема да ми бар душу згрије.

Срце се моје стеже. Бадњак се већ уноси,

Пјесма се света диже, а грoкћу пушке мале

И слави Свето Вече... Ноге ме саме носе  

Далеко изван града и ако малакcале.

И шта бих сада дома? У дому никог нема:

Сирјак сам јадан пусти, црн ми се Божић спрема.

Преда ме слика стоји, ох то је из прошлости:

Пространа соба пуна, пјесма се ту извија,

Од дјеце стоји граja, Majкa их редом гости

Трпеза изобилна, много је ђаконија.

Срца су свију пуна, са лица радост бије.

Ох то је Свето Вече!... А ово никад није!..

O кад бих само мога за тренут само један

Или за вече ово да скријем живот бједан

Далеко тамо... ондје, гдје ми се некад вило

У топло оно њежно, оно мајчино крило.

И бар још једном само запјевам пјесму Христу

Анђелску, милу, силну, ој пјесму ону чисту:..

To кад бих само мога’ за тренут само један

Или за вече ово, веће радости не би —

За трошно тјело моје и живот овај бједан

У свом животу никад желио више себи!...

Taкве се жеље сада у души мојој роје

Ох, то би било вече, рождество ново моје!

Борислав Сл. Минић, Цетиње

Цетињски Вјесник бр. 101  1911.