Ж. Драговић - Његовој Свјетлости Књазу Мирку

Његовој Свјетлости Књазу Мирку

Великоме Војводи Граховца и Зете

покровитељу друштва “Горски Вијенац”

Отац Ти је старој Зети

Живот дао и слободу,

Па слободној дарова јој

Тебе, Књаже, за Војводу. —

Младог Књаза и Војводе,

Који б’ више обећава’,

Повјест Зете од искона

Нит’ биљежи, нит’ познава;

А војводства љепшег нема

С краја на крај од Балкана,

Ка’ што бољих витезова

Тешко ј’ наћи од Зећана. —

Зећанин је стари био

Стража Српству и слободи;

Њим се Србин поносио

И у згоди и незгоди.

С њим у коштац хватао се

Турчин, Млечић, Јелин стари —

Част су за се вазда брали

Зетски мачи и ханџари;

Па и од сад аманету

Староме ће шљедовати,

Кад су сретни, да под барјак

Твој, Војводо, могу стати. —

Кад затруби труба бојна,

Зећани ће с Тобом бити —

Ти, уз Оца, а са Браћом,

С њима бојне в’јенце вити;

И у књигу српске славе,

А За примјер пасовнма,

Све иобједу за побједом

Урезиваиг’ мачевима...

А над Вама нека лебди

Вјечно слика славног борца —

Твога Ђеда Великога,

Војеводе од Граховца! —

Ж. Драговић

“Луча”    свеска 1           1895.