петак, 20. децембар 2019.

Ж. Драговић - Његовој Свјетлости Књазу Мирку







Његовој Свјетлости Књазу Мирку
Великоме Војводи Граховца и Зете
покровитељу друштва “Горски Вијенац”


Отац Ти је старој Зети
Живот дао и слободу,
Па слободној дарова јој
Тебе, Књаже, за Војводу. —

Младог Књаза и Војводе,
Који б’ више обећава’,
Повјест Зете од искона
Нит’ биљежи, нит’ познава;

А војводства љепшег нема
С краја на крај од Балкана,
Ка’ што бољих витезова
Тешко ј’ наћи од Зећана. —

Зећанин је стари био
Стража Српству и слободи;
Њим се Србин поносио
И у згоди и незгоди.

С њим у коштац хватао се
Турчин, Млечић, Јелин стари —
Част су за се вазда брали
Зетски мачи и ханџари;

Па и од сад аманету
Староме ће шљедовати,
Кад су сретни, да под барјак
Твој, Војводо, могу стати. —

Кад затруби труба бојна,
Зећани ће с Тобом бити —
Ти, уз Оца, а са Браћом,
С њима бојне в’јенце вити;

И у књигу српске славе,
А За примјер пасовнма,
Све иобједу за побједом
Урезиваиг’ мачевима...

А над Вама нека лебди
Вјечно слика славног борца —
Твога Ђеда Великога,
Војеводе од Граховца! —

Ж. Драговић



“Луча”    свеска 1           1895.



          



Нема коментара:

Постави коментар