среда, 11. децембар 2019.

Л. Костић - Епилог




Епилог

који је говорила госпођа Мила Павловићка (као Даница) на свршетку треће представе ,,Балканске Царицеу Подгорици 3. Јануара 1885.

Из Мораче, гроба течна,
Ја васкрсох у час ови;
Из духова свјета вјечна
Са мном ничу благослови
Мом пјеснику, моме творцу,
Прегаоцу, дичном борцу,
Владаоцу, Црногорцу.

Мој пјесниче, Господару,
Хвала Теби на Твом дару!
И да није друго ништа
Створила нам Твоја машта,
Из вјечнога боравишта
Имала бих доћи рашта!
Алрука Твоја моћна,
Твоја брига дневна, ноћна
Оживјела народ ови:
За то Теби благослови!

Поздрав Теби, мој пјесниче,
Покојнијех од јунака
По мени Ти вјечност кличе:
Нек Ти воља буде јака!
Порука Ти с оног свјета:
Бери цвијет, докле цвјета
Не остави дјело свето
Започето, недочето!

То Те моле, то Ти ишту
Погинули на бојишту,
Моли Ти се из дубина
Сјен блажена Даничина,
Свијет они, свијет ови,
И унуци и ђедови,
Моле Ти се свети крши:
Доврши га, ох доврши!

Л. Костић



“Црногорка”    бр. 2  1885.




Нема коментара:

Постави коментар