Филип Ј. Ковачевић - Незаборављеној Покојници

Незаборављеној Покојници

Покој Теби, дико Црногорко,

Блажен покој горе врх облака! —

Жено дива ломне Горе Црне,

Мајко првог Србина, јунака!

На гроб овај, те Ти кости крије,

Челик-кости челик-Црногорке,

Пало данас мало и велико,

Па за Тобом лије сузе горке —

И кроз сузе ређа твоја дјела,

Прегалаштва оних тешких дана,

Због којих си као јунак-жена

Уза сваку сузу оплакана...

У одсудне часе Горе Црне

Ти улогу играла си знатну —

Бојни гени и Мужу и Сину

За крст часни и слободу златну.

Бан-жена си под Ловћеном била,

Скочац живи на клик убојника —

Да облакшаш муке црногорске,

Носила си танка брашњеника.

На крвава поља и мегдане,

Ради српске помисли и вјере,

И Ти, ка’ и друга Црногорка,

Копала си браћу и ђевере;

Газила су у крви јуначкој,

Превртала по крви јунаке —

Ради славе српске Горе Црне

Подносила муке свакојаке...

Но Бог, Који на правицу гледи,

И праведне мученике штити,

Смилова се, — на најслађе дане

Твога жића благослов излити:

Опрости Ти прекаљену душу

Оних многих и брига и мука,

А дарова -— добре да дочекаш

Од унука и од праунука;

Још да срце жељено насладиш

Пријатељства непрекидном споном,

Која веже престо твога Сина

С овјенчаним Романовим троном.

Луч истине неумитним судом

Још не нађе из прошлости давне,

Да је друга Евина потомка

Тако дане — докончала славне...

Па Ти покој, дико Црногорко,

Блажен покој горе врх облака! —

Теби, којој срећа с’ насмијала

Мимо других жена и мајака!

Филип Ј. Ковачевић