петак, 20. децембар 2019.

Филип Ј. Ковачевић - Незаборављеној Покојници






Незаборављеној Покојници

Покој Теби, дико Црногорко,
Блажен покој горе врх облака! —
Жено дива ломне Горе Црне,
Мајко првог Србина, јунака!

На гроб овај, те Ти кости крије,
Челик-кости челик-Црногорке,
Пало данас мало и велико,
Па за Тобом лије сузе горке —

И кроз сузе ређа твоја дјела,
Прегалаштва оних тешких дана,
Због којих си као јунак-жена
Уза сваку сузу оплакана...

У одсудне часе Горе Црне
Ти улогу играла си знатну —
Бојни гени и Мужу и Сину
За крст часни и слободу златну.

Бан-жена си под Ловћеном била,
Скочац живи на клик убојника —
Да облакшаш муке црногорске,
Носила си танка брашњеника.

На крвава поља и мегдане,
Ради српске помисли и вјере,
И Ти, ка’ и друга Црногорка,
Копала си браћу и ђевере;

Газила су у крви јуначкој,
Превртала по крви јунаке —
Ради славе српске Горе Црне
Подносила муке свакојаке...

Но Бог, Који на правицу гледи,
И праведне мученике штити,
Смилова се, — на најслађе дане
Твога жића благослов излити:

Опрости Ти прекаљену душу
Оних многих и брига и мука,
А дарова -— добре да дочекаш
Од унука и од праунука;

Још да срце жељено насладиш
Пријатељства непрекидном споном,
Која веже престо твога Сина
С овјенчаним Романовим троном.

Луч истине неумитним судом
Још не нађе из прошлости давне,
Да је друга Евина потомка
Тако дане — докончала славне...

Па Ти покој, дико Црногорко,
Блажен покој горе врх облака! —
Теби, којој срећа с’ насмијала
Мимо других жена и мајака!

Филип Ј. Ковачевић








          



Нема коментара:

Постави коментар