Бошко Јездић

 Бошко Јездић

Коња игра преко поља равна

Јездић Бошко из Лознице дивне

Покрај Црне воде жалостивне;

Два му ока два вечера тавна,

Обрвице крило тице врана,

На образу белолико цвеће,

Руј сунчани на усне му слеће,

Испод шлема сија осмех дана.

А говоре с Морихова горе:

“Лепшег коња и лепшег јунака

Не видесмо у кити момака

Од кад крици кроз кланце се хоре –

Да ли слути да ће погинути?”

Коња игра преко поља равна

Јездић Бошко из Лознице дивне,

Срчан витез душе милостивне,

Румен одсјај поколења давна,

Појас стари, па за смрт не мари

И претешких не боји се рана,

Не плаши се ајдучка мегдана,

Оро силан, па холо шестари;

За њега су окршаји крути

Замамљива песма у разбоја.

Локва крви бокор од шебоја…

Што да слути хоће л’ погинути?

Децо наша, уздисаји љути!”

Бошко Јездић – Резервни коњички потпоручниик Бошко Јездић, учитељ из Лознице, пао у битољском боју код Батоња 8. новембра 1916. као зора леп у 22. години.

Милосав Јелић - "Србијански венац"