Каплар Живан
Беху данас ране на све стране,
Али рана каплара Живана
Поноснија од Кајмакчалана:
Виси рука на две крвне гране,
Виси рука, мушки без јаука.
А говори Николић Живане:
“Је ли игде другара у пуку,
Да откине моју десну руку,
Да митраљез први не престане?!”
………………………………………….
Просте ране, капларе Живане!
Каплар Живан - Нишанџију I. митраљеза,
каплара Живана Николића из Остружнице, удари парче гранате 8. септембра 1916.
на Кајмачалану и одби му десну руку тако да се у лакту држала само на две жиле.
Он не јекну, већ се окрете друговима и рече: “Откините ми ову руку!”. Кад они то
одбише, он покуша сам да је откине левом руком, па не успе.
Већ после неколико дана пише ми из болнице:
рука му је одсечена, жали што не може да уђе у Србију са свима заједно и
поздравља све војнике I. вода.
Милосав Јелић - "Србијански венац"
Нема коментара:
Постави коментар