Љуба Мавриновић

Љуба Мавриновић

Наше славље, питомо Посавље,

Чу ли јутрос у крај воде трубу

И цик пушке, злокобно поздравље,

Да ли виде Мавриновић Љубу

У пламену налету туђинску

Како брани сеоце Кртинску?

Још је Љуба насмејано дете,

Ал’ док разбој околину пара,

Испред Скеле и испред Ратара

Док топ хучни ниско поље мете,

Небом беле растура лепезе –

Митраљез му ситан везак везе.

У црно се многа зави сеја,

Многа љуба оста без пољуба,

Док лешева наврста се леја…

Ал’ тад паде Мавриновић Љуба

Као грана првог јоргована

У априлско јутро истргана.

Из времена борбе исполинске

И српскога страшног искушења

Стоји хумка код цркве стублинске

Као сведок за сва поколења;

“Преко гробља дошли су до робља”.

Љуба Мавриновић – Актив. поручник Љубомир Мавриновић, из Зајечара, изашао  је из Војне Академије 1914., а пао као водник митраљеског одељења V. пука II позива концем септембра 1915. у почетку најезде, која је довела до нашег слома. Био  је необично питомо и скромно дете, а у борби није знао за страх.

Милосав Јелић - "Србијански венац"