субота, 17. јун 2017.

Бата Јевђа

Бата Јевђа

Са Балкана раса изагнана
Не понесе преко мора слана
Ни опреме, ни оружја сјајна
Осим душе деспота Стевана,
Сем поноса и бола бескрајна.

Мутна ока ступаху остаци
Покрхани, уморни горштаци
Утиснутог витештва у поре,
Са Једрена поштени сељаци,
Копљаници верни са Агоре.

А с Марице преко гора плави
Тежак вапај до сунца се јави –
Бели дуси слетеше на гробља,
Бати Јевђи рана закрвави
При угледу србијанског робља:

“Не мучите, нељуди ил’ људи,
За вас су ми пробијене груди,
Не ломите још и кости старе…!”

Нико не чу. Само с платна худи
Замишљено гледаше минаре.

Бата Јевђа – У последњем јуришу на Једрене 12. марта 1913. пао је командант 3. батаљ. VIII. пука II поз. пешад. капетан Јевстатије Ђорђевић –“Бата-Јевђа” из Росомаче, окр. пиротског, у часу кад су трубачи свирали јуриш, војници се равнали као на вежбалишту, а он се међу свима видео крупан, висок, ведар и добродушан, како су га увек знали.

Милосав Јелић - "Србијански венац"




          

Нема коментара:

Постави коментар