Бата Јевђа

Бата Јевђа

Са Балкана раса изагнана

Не понесе преко мора слана

Ни опреме, ни оружја сјајна

Осим душе деспота Стевана,

Сем поноса и бола бескрајна.

Мутна ока ступаху остаци

Покрхани, уморни горштаци

Утиснутог витештва у поре,

Са Једрена поштени сељаци,

Копљаници верни са Агоре.

А с Марице преко гора плави

Тежак вапај до сунца се јави –

Бели дуси слетеше на гробља,

Бати Јевђи рана закрвави

При угледу србијанског робља:

“Не мучите, нељуди ил’ људи,

За вас су ми пробијене груди,

Не ломите још и кости старе…!”

Нико не чу. Само с платна худи

Замишљено гледаше минаре.

Бата Јевђа – У последњем јуришу на Једрене 12. марта 1913. пао је командант 3. батаљ. VIII. пука II поз. пешад. капетан Јевстатије Ђорђевић –“Бата-Јевђа” из Росомаче, окр. пиротског, у часу кад су трубачи свирали јуриш, војници се равнали као на вежбалишту, а он се међу свима видео крупан, висок, ведар и добродушан, како су га увек знали.

Милосав Јелић - "Србијански венац"