Добросав Ђорђевић
Добросаве, подигни обрве
Да ти видим око од пламена!
Ево, свиће с Мачкова Камена
И већ чете избијају прве,
Ров душмански леш је попунио…
Разведри се, пркосна делијо!
Доста ли си делио мегдана,
Нагазио леша душманскога,
Рвања се насити злога,
Јуначких се наносио рана…
Сад, кад падаш смрћу мученика,
Остави нас насмејана лика!
Још остаје деце соколова,
Има јоште дана за мегдана,
Биће рана преко океана,
Заиграће коло витезова,
Још ће бити плама из недара,
Још ханџара, убојице стара.
Цепаће се скерлет и порфире,
Ломиће се кости насилице,
Све док право не укаже лице,
Док слободе клице не повире,
Док згажени не дигну се црви…
А у крви ми смо увек први.
Добросав Ђорђевић – Пешадијски мајор Добросав
С. Ђорђевић, из Ваљева, пао у јуришу на Мачков Камен 1914.
Милосав Јелић - "Србијански венац"
Нема коментара:
Постави коментар