Бошко Јездић
Коња игра преко поља равна
Јездић Бошко из Лознице дивне
Покрај Црне воде жалостивне;
Два му ока два вечера тавна,
Обрвице крило тице врана,
На образу белолико цвеће,
Руј сунчани на усне му слеће,
Испод шлема сија осмех дана.
А говоре с Морихова горе:
“Лепшег коња и лепшег јунака
Не видесмо у кити момака
Од кад крици кроз кланце се хоре –
Да ли слути да ће погинути?”
Коња игра преко поља равна
Јездић Бошко из Лознице дивне,
Срчан витез душе милостивне,
Румен одсјај поколења давна,
Појас стари, па за смрт не мари
И претешких не боји се рана,
Не плаши се ајдучка мегдана,
Оро силан, па холо шестари;
За њега су окршаји крути
Замамљива песма у разбоја.
Локва крви бокор од шебоја…
Што да слути хоће л’ погинути?
Децо наша, уздисаји љути!”
Бошко Јездић – Резервни
коњички потпоручниик Бошко Јездић, учитељ из Лознице, пао у битољском боју код
Батоња 8. новембра 1916. као зора леп у 22. години.
Милосав Јелић - "Србијански венац"
